Dostupno na:

Vučković odlazi u Ameriku

Bojan Otašević

Vučković protiv Legionara u Kragujevcu

Jedan od najtalentovanijih mladih igrača u Srbiji, Vuk Vučković, uspeo je da ispuni deo svog životnog i sportskog cilja. Do skora igrač prošlogodišnjih šampiona SELAF-a, Wild Boarsa, ovaj 21-godišnjak uskoro odlazi u Ameriku gde će nastaviti bavljenje američkim fudbalom na MESA Community Collegu u Arizoni.

Kada ste i zašto počeli sa bavljenjem američkim fudbalom ?
U to vreme, pre 2 godine, u Kraljevu se osnovao klub Royal Crowns i na predlog druga priključujem se ekipi i tada počinje moja ljubav prema treniranju i igranju američkog fudbala. Počeo sam da igram na poziciji wide receiver i jako mi je drago što sam postigao prvi touchdown za svoj matični klub. Naravno, jedan od najdražih poentiranja ostaće mi TD protiv Pančeva za pobedu u poslednjih sekundama utakmice.

Ta utakmica protiv Pančeva u Kupu Srbije je na neki način i prekretnica u Vašoj sportskoj karijeri?
Tako je. Iako sam do tada, na prethodnim zvaničnim mečevima, već postigao 4 TD-a, na toj utakmici uspeo sam da napravim oko 200 yardi hvatanjem i pomenuti, pobedonosni, TD za pobedu Kruna i osvajanje 5. mesta u debitantskoj sezoni. Posle toga usledio je i poziv za reprezentaciju od strane selektora Igora Hoffmana.

Pored tog poziva dobili ste još jedan?
Zbog želje za napredovanjem, krajem sezone 2005. priključujem se ekipi Kragujevac Wild Boars. U tom periodu odigrao sam još dve prijateljske utakmice za svoj matični klub i u jednoj od njih, protiv Pančeva, postigao sam još jedan zapaženi rezultat - 100 yardi trčanjem, 180 yardi hvatanjem i tri TD-a. Kasnije sam u kragujevačkim Veprovima postigao jedan TD, protiv Ljubljane, imao nekoliko hvatanja i kao kruna svega, osvojen je i pehar SELAF lige. U Kragujevcu sam počeo kao WR, ali sam na polovini sezone promenio poziciju i igrao kao TE.

Kako je došlo do toga da nastavite svoju karijeru u USA?
Sve je počelo prvom posetom Kraljevu 2005. godine od strane trenera iz Arizone Kentere i Felkera. Tada su mi rekli da sam jako talentovan, da nastavim da treniram još više i da, kada budu dolazili sledeće godine, oceniće koliko sam napredovao i da li sam spreman za neke američke standarde. Naravno, taj razgovor mi je dao veliku motivaciju, pojačao sam treninge, čak sam uzeo i ličnog trenera da mi pomogne u unapređivanju tehnike trčanja i poboljšanju brzine. Shvatio sam da ako želim da ispunim svoj cilj, moram maksimalno da radim na sebi da bi došlo do toga.

U tom trenutku dosta mi je pomogao i moj tadašnji trener iz Kruna, Goran Seničić koji je sve vreme održavao kontakt sa Gene Felkerom i informisao ga o mom napredovanju i rezultatima merenja.

2006. godine Kentera i Felker ponovo dolaze u Kragujevac. Tada sam već dosta fizički napredovao i na jednom treningu Felker me je pozvao i pitao me da li i dalje želim da nastavim igranje na nekom koledžu u Americi. Dogovorili smo se da će mi on, kada se vrati nazad u Arizonu, javiti sve oko mog nastavka karijere u USA. Nedugo zatim, od njega saznajem da je sređeno da se školujem na Community College MESA Arizona i da ću igrati za njihov tim MESA Thunderbirds.

Imate li neke informacije o Vašem koledžu, odnosno ekipi američkog fudbala?
Tim se zove MESA Thunderbirds, igraju u 2. i 3. diviziji (kao community college nemaju svoju diviziju). Imaju odličnu saradnju sa koledžima iz prve divizije tako da, po informacijama koje imam, oko 80% igrača nastavi igranje u nekim četvorogodičnjim koledžima. Pored informacija koje redovno dobijam od gospodina Felkera, takođe se svakodnevno čujem i sa svojim budućim ofanzivnim koordinatorom Rogerom Schenksom koji me takođe upoznaje sa stvarima koje me očekuju u Mesi. Pomenuta dvojica trenera čekaće me na aerodromu u Feniksu i pomoćiće mi da se uklopim u sistem koji koledž traži. Glavni trener biće mi Dan Dunn, stručnjak sa višedecenijskim iskustvom.

Vaša očekivanja?
Prvo što očekujem da me saigrači prihvate i naravno da se ustalim u prvom timu. Ipak, najprimarnije mi je dobijem stipendiju i da se izborim da odem na neki četvorogodičnji koledž.