Dostupno na:

Novi momci

Goran Košutić

Nakon puno uspona i veoma velikog pada sredinom sezone, čini se da su Vukovi Beograd ponovo na dobrom koloseku, posle tri pobede u toku jesenjeg dela sezone. Tri pobede, koje uključuju i pobedu od 36-0 nad najvećim rivalom, Dukesima, koja im je obezbedila konferenciju. Sve ovo bi trebalo da ukaže da su Vukovi favorit za prolazak u finale kao i prošle godine.

Izvanredan je to bio start za šampione iz 2007. -- nakon osvajanja šampionske titule u zapanjujućem preokretu prošle sezone, tim je nastavio sa nizom i pored veoma drugačijeg izgleda na početku sezone. U jednu ruku, pobeđivali su sa 74, 53, 32, 42 itd. poena razlike, a u drugu postepeno su ostajali bez ključnih igrača, koji su definisali napad Vukova od samih početaka.

Ofanzivni igrač godine za 2006, Andrej Tasić -- otišao. Njegov brat i CEFL Bowl MVP za 2007, Pavle Tasić -- otišao. Najbolji ofanzivni linijaš tima Petar Vitorović -- otišao. Sve u svemu, na kraju sezone 2008, Vukovi imaju osam različitih startera u napadu u odnosu na one na kraju prošle sezone. Iako su zasijali na početku, sve kao da se preokrenulo preko noći. Prvo su izgubili od Dukesa u toku regularnog dela sezone, a onda su pali u pokušaju odbrane naslova prvaka u Srbiji, jer su izgubili finalnu utakmicu sredinom jula.

„Imali smo neke povrede pred kraj, za plej-of u Srbiji, ali je delom razlog bio i naš dobar start. Kada počnete tako dobro, teško je održati taj nivo igre“, kaže Jordan Green, quarterback i receiver Vukova, koji je pomogao da tranzicija ove sezone prođe lakše, kao igrač i kao trener.

Green je bio njihov najbolji ofanzivni igrač ove sezone, kada je igrao. I on i William Blocker su mogli da igraju više, ali vrlo često, novajlije su igrale da bi stekle iskustvo. Imali su taj luksuz, pošto im je odbrana postizala skoro isti broj poena, kao i napad. Ipak, Green je bio njihov najkonstantniji igrač, iako kaže da je zadovoljniji s tim kako je ostatak ekipe napredovao.

„Definitivno treniranje, jer možda kad se gleda sa strane, posao preuzimanja šampiona je lak, ali trenutno imamo osam novih startera u napadu i, na primer, momci su generalno na seniorskom nivou takmičenja imali tri odigrane utakmice.“

Protivnik je doduše imao sličan pristup sezoni -- takođe imaju veoma različit tim, usred odlaska igrača, ređeg nastupanja ili jednostavno povreda -- ali sa različitim ishodom.

„Svaki tim u ligi je imao neka razočaranja u nekom trenutku ove sezone. Na osnovu toga, ne znam koje lice ćemo pokazati mi, a koje oni u subotu. To i njihov skor od 5-5 zavarava; naša utakmica je bila mnogo neizvesnija od onoga što govori konačan rezultat, jer je nekoliko minuta moglo da promeni tok utakmice tada.“

Čak i kada su pobeđivali sa velikom razlikom, bilo je očigledno da su imali nekoliko rupa u tima. Jednostavno rečeno, imali su premalo hvatača u ekipi. Letnja pojačanja, Igor Vukoje i Bratislav Bošnjak su igrali dobro. Nisu bili dominantni kao u svojim timovima u Srbiji, ali to se može razumeti i njihov napad je bio nešto bolji u pas igri.

“Tim nam je donekle promenjen, kad je u pitanju stil igre. U napadu smo dodali nove mogućnosti, izmenili se malo, opasniji smo, ali u isto vreme ono što je dobro -- na početku smo imali jaku igru trčanjem, a sad smo razvili i igru pasom.“

Sećanja na finale prošle godine verovatno još postoje kod velikog broja članova oba tima, ali u subotu od 16 časova na Adi Ciganliji, utakmica će biti sasvim nova i drugačija.